ДЕЗЕРТЕР

Из звезданог неба сијао си споро,

(к’о да си желео да траје што дуже),

сребро по постељи на којој утеху

шапатом ми зборе твоје свеле руже.

Угледах ти лице сетом овенчано,

осмех давно замро на пола радости.

Са усне ти склизну песма што се роди,

док смо пили слатки нектар из младости.

Пружила сам руку према плавом своду,

да дотакнем раме што ми јастук беше.

Ал’ напрасно зора на прозор донесе,

два славуја љупка да ме песмом теше.

Запевах са њима гутајући сузу!

Гледах како месец за гору те тера.

Ни махнут’ не хтедох ове зоре врле!

испратих те као правог дезертера.

ВРЕМЕ НИЈЕ ВАЖНО

Прсти се сплели,

искре из ока нам водиље,

гладам на сат....

Време на маратону,

платани се над нама грле,

на усни жар светлуца,

гледам на сат....

Младости река корзоом жубори,

срце ми љубављу куца,

гледам на сат....

Пратиш ме ћутећи...

Ћутим и ја. . .

Улазим у кућу,

Трчим на прозор, машем . .

Машеш и ти. . .

Колико љубави у сваком прсту!

Поноћ!

Још стојиш и машеш!

Излазим,

прихваташ ме на раме,

грлиш ме снажно....

 

Лагано се влачимо улицом

Време одједном неважно...

Реших да ти постанем жена

напрасно,

наивно

али од срца које куца

гласније од музике

из баште хотела Неретве,

Дома армије,

Бунура,

Мимозе

и осталих оаза

где је младост младовала

волела,

плакала,

сањала о трену

оваквом у какав претворих

ову ноћ

уз Бож’ју помоћ!

ВИДИК У ОКУ

Говорио је да сам му

видик у оку,

дамар у срцу,

трептај у души,

уздах у грудима,

ослонац и наслонац,

друг и пратилац,

исповедник и саветник,

коренорасадник,

срећестваралник,

животосмисленик,

сапатник и покајник,

тајнодржалник,

страстоомамник...

Више не прича

нити ја пиатам!

Из ока му читам

све ово и још више

и знам да није у стању

без мене да дише,

али ни ја без њеха

тако ми свега!

ВЕЧНО СКУПА

У сан ћу ти доћи кад нада ти спласне,

кад сећање на ме нестане у ветру,

кад дамаре твоје равнодушност смири

да појава моја поново распири

и пламеном створи успаване искре,

што шутећи вриште у небеском своду.

Подстакнућу наших снова васкрсење

кад будеш заспао с' њима на узглављу.

прилећу крај тебе и Светом Љубављу

обдарити сваки дамар твога тела.

С' јасноћом освита пренућеш се мили,

и схватити да смо вечно скупа били!

БИСЕРЈЕ

Круним бисере

С' ниске наше

И сваки од њих

У свела њедра

Брижљиво спуштам

Док те љубим

Уснама молитве пуним...

Сваки је бисер

Једна прича

Весела, тужна,

Лепа ил' ружна....

А онда поново

На ниску нижем

Сав живот из недара

Док поглед небу

И Богу дижем

Захвална!